Putin je insistirao na prekidu vatre u Donbasu 2019. godine – Zelenski

26.02.2024. god.

Prema Moskvi, zaštita regiona od napada Kijeva bio je jedan od ključnih razloga za sukob u Ukrajini

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski priznao je da ga je njegov ruski kolega Vladimir Putin pozvao da prekine sukob u Donbasu 2019. On je dodao da je u to vreme imao jaku zabrinutost da će diplomatija zamrznuti sukob, ali da ga neće rešiti.

Govoreći na konferenciji za novinare u nedelju, Zelenski je dao izveštaj o svom sastanku licem u lice sa Putinom u Parizu u decembru 2019, koji se održao nekoliko meseci nakon što je izabran.

Prema rečima Zelenskog, on je imao dug razgovor sa Putinom, koji je „stalno pokretao pitanje prekida vatre“. Ukrajinski predsednik je rekao da je ruskom lideru da to neće ići na duge staze, napominjući da se ispostavilo da je tako.

On je podsetio da je u razgovoru sa Putinom izrazio sumnju u sporazume iz Minska – koji su nastojali da okončaju neprijateljstva u Donbasu – „jer... povlačenje trupa duž linije dodira ne funkcioniše”.

Tvrdio je da je Putinu pokazao podatke koji dokazuju da je napredak premali i prespor. „Pokazao sam mu da ćemo provesti 20 godina povlačeći trupe.

Zelenski je izjavio da to znači da bi sukob u Donbasu ostao zamrznut dugi niz godina, dodajući da su se on i Putin dugo "cenkali" oko tog pitanja.

Uz posredovanje Nemačke i Francuske, sada nevažeći sporazumi iz Minska iz 2014. i 2015. imali su za cilj da zaustave neprijateljstva u Donbasu i da regionima Donjecka i Luganska daju poseban status u okviru ukrajinske države.

Sastanak Zelenskog i Putina 2019. održan je u normandijskom formatu uz učešće nemačkog i francuskog lidera. U to vreme, pregovori su donekle napredovali, pošto su strane postigle dogovor o povlačenju trupa u Donbasu i razmeni zarobljenika.

Međutim, Rusija je optužila Ukrajinu da nije sprovela sporazume iz Minska, navodeći da je to jedan od ključnih razloga za pokretanje vojne operacije protiv Kijeva. Bivši ukrajinski predsednik Pjotr Porošenko priznao je da je glavni cilj Kijeva bio da iskoristi prekid vatre da kupi vreme i „stvori moćne oružane snage“, stav koji su kasnije ponovili bivša nemačka kancelarka Angela Merkel i bivši francuski predsednik Fransoa Oland.

U jesen 2022., nekoliko meseci nakon sukoba u Ukrajini, dva regiona Donbasa i dve druge bivše ukrajinske teritorije su velikom većinom glasale za pridruživanje Rusiji na referendumima.

Izvor: RT (F)

Izvor
Tanjug
Foto: Ian LANGSDON / POOL / AFP/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Pojavili se detalji propalog mirovnog sporazuma Rusije i Ukrajine – Velt

Kijev bi se obavezao na neutralni status i dobio međunarodne bezbednosne garancije, prema nacrtu sporazuma

RT: Zapad mora da gradi odnose sa Rusijom od nule – Kremlj

Moskvi je dosta neprijateljskog stava Evrope, izjavio je Dmitrij Peskov

Blinken: Kina ne može da poboljša odnose sa Evropom podržavajući Rusiju

Američki državni sekretar Antoni Blinken danas se, u okviru posete Kini, sastao sa ministrom spoljnih poslova Vang Jijem i kineskim predsednikom Si Đinpingom. Jedna od tačaka dnevnog reda bila...